Београд мала представља једно од најстаријих градских насеља у Нишу, формирано у непосредном окружењу Нишке тврђаве, као периферни део старог градског језгра.
Простор насеља карактерише дуг континуитет урбаног развоја, са густом мрежом улица, уским парцелама и компактношћу градње. Историјски положај и централна локација условили су више трансформација насеља, од типичног стамбеног амбијента до зоне мешовитих намена. Доминантне функције у насељу обухватају: месну канцеларију у којој је смештен и Ромски културни центар, здравствену амбуланту, основну школу са око 210 ученика и градску пијацу, која представља значајан урбани елемент. Репрезентативни административни објекат у склопу комплекса Бановине укључује бројне јавне и државне институције, попут Универзитета у Нишу, Универзитетске библиотеке, Привредне коморе, Института САНУ, Завода за статистику и Завода за заштиту споменика културе. Културно-историјски локалитет Хасан-бегова џамија представља заштићено културно добро у запуштеном стању, док главна аутобуска станица у плану треба бити пресељена. Новонастала стамбена градња уз Кеј Мике Палигорића, са вишеспратницама и приземним комерцијалним садржајима, постепено мења првобитни карактер насеља. Такође, постојећи стамбени објекти се све више пренамењују за пословне и услужне сврхе, што интегрише Београд малу у функционални систем ширег градског центра.
Иако насеље располаже бројним урбаним функцијама, постоји недовољан број вртића и јавних простора за рекреацију и боравак становника. Спортски терени у рововима Тврђаве представљају најближе зоне отворених јавних површина, али припадају ширем централном простору и немају локални карактер. Даљи развој подручја треба да обухвати планирање локалних јавних садржаја, рекреативних зона, интеграцију нових стамбених и комерцијалних зона и очување историјског и културног идентитета насеља. Пожељно је задржати пијацу уз бедеме Тврђаве, али је потребно размислити о њеном капацитету и архитектонском третману, трудећи се да добије све одлике савремене градске пијаце.