Насеље Ратко Јовић формирано је као сателитско стамбено насеље у периоду послератног индустријског развоја Ниша, у непосредној близини индустријске зоне „Север“. Простор је јасно дефинисан и физички издвојен прстеном значајних саобраћајних коридора: са северне стране ограничен је аутопутем Ниш–Димитровград, са југоистока индустријском зоном, док се на југозападу наслања на некадашњи индустријски комплекс „Јастребац“, који представља потенцијални просторни ресурс за будући развој и ширење насеља кроз ревитализацију браунфилд подручја.
Просторна структура насеља одликује се релативно правилном урбаном матрицом и високим степеном изграђености, без значајнијих резерви за даљу експанзију. Доминантан облик становања је индивидуална стамбена изградња, уз присуство једног централног блока вишеспратница. Дуж Булевара 12. фебруар формиране су стамбене ламеле са пратећим комерцијалним садржајима. Са северне стране, насеље постепено прелази у привредну зону, што додатно наглашава његов вишенаменски карактер. Простор пресецају водотокови Рујничке и Хумске реке, који представљају значајан природни ресурс, али су тренутно недовољно интегрисани у урбану структуру и недовољно искоришћени у функцији јавног простора и екологије. Насеље располаже: основном школом (око 400 ученика), предшколском установом (вртић капацитета око 80 деце), отвореним спортским теренима, пијацом, станицом хитне медицинске помоћи (без сталне здравствене станице Дома здравља), уз Диспанзер ЗЗЗЗР у зони "Јастребца"; поштом и месном канцеларијом. Функционални центар насеља је недовољно јасно дефинисан и концентрисан око објекта вишенаменски јавни објекат (вртић, пошта, месна канцеларија и ХМП), уз који се налази спортски терен. Пијаца је позиционирана на периферији, уз Булевар 12. фебруар, што умањује њен значај као места свакодневног окупљања и интеграције локалне заједнице.
У даљем развоју насеља Ратко Јовић уочавају се изазови који се односе на недостатак јавних и зелених површина, недовољно артикулисан центар и ограничене могућности просторне трансформације услед потпуне изграђености. Будуће интервенције треба усмерити ка унапређењу квалитета постојећих структура, а не ка ширењу. Посебан потенцијал представља ревитализација простора некадашњег индустријског комплекса „Јастребац“, који може омогућити проширење насеља и увођење нових јавних, стамбених и пословних садржаја. Такође, неопходно је унапредити улогу постојећег центра кроз његову јаснију просторну и функционалну артикулацију, као и боље повезивање са пијацом и другим јавним садржајима. Природни елементи, пре свега корита Рујничке и Хумске реке, треба интегрисати у систем зелених и рекреативних површина, чиме би се унапредио квалитет животне средине и створили нови јавни простори. Будући развој насеља треба да буде усмерен ка унапређењу јавног простора, јачању локалног центра и постепеној трансформацији околних браунфилд зона, уз очување постојеће урбане матрице и стамбеног карактера насеља.