Насеље Доња Врежина (подручје јужно од улице Књажевачке, источно од Булевара

Медијана)

Доња Врежина представља периурбано насеље, у великој мери интегрисано са континуирано изграђеним градским ткивом. Простор насеља ограничен је са северне и западне стране фреквентним градским саобраћајницама, док јужну границу дефинише приобаље реке Нишаве. Источну границу чини нерегулисано корито Матејевачке реке, дуж којег је евидентна нова стамбена изградња, што указује на правац будућег просторног ширења. У оквиру јужног дела зоне налази се војни спортски комплекс са отвореним базеном и пратећим спортским теренима.

Простор Доње Врежине одликује хетерогена урбана структура. Западни део насеља има правилно формирану, ортогоналну уличну мрежу, карактеристичну за планску градњу, док источни део показује обележја спонтаног и недовољно контролисаног урбаног развоја. Унутар изграђеног ткива присутне су слободне и недовољно искоришћене парцеле, које представљају потенцијал за даљу урбану трансформацију и допуну структуре. Примарна намена простора је стамбена, са доминацијом породичног становања, али су уочљиви интензивни трендови изградње вишеспратних стамбених објеката, што постепено мења просторни и функционални карактер насеља. Ова трансформација доноси повећање густине насељености и нове захтеве у погледу инфраструктуре, саобраћаја и јавних садржаја. У домену јавних функција, на подручју насеља присутна је само мања основна школа (око 40 ученика) у старом делу, док су остали јавни садржаји (здравство, управа) лоцирани у непосредном окружењу, али изван граница насеља. Иако је просторна удаљеност релативно повољна, доступност је отежана услед неопходности прелажења фреквентних саобраћајница, што представља значајан безбедносни и функционални проблем. Спортски и рекреативни садржаји концентрисани су у оквиру војног комплекса, чији капацитети превазилазе локалне потребе.

У контексту интензивне трансформације из периурбаног у урбано насеље, неопходно је системско унапређење просторне организације и инфраструктурне опремљености. Кључни изазови односе се на потребу за уређењем и хијерархизацијом уличне мреже, решавање проблема стационарног саобраћаја, као и обезбеђивањем довољних зелених и јавних површина. Неопходно је унапређење мреже јавних садржаја, пре свега у области образовања, здравствене заштите и локалне управе, уз побољшање безбедне доступности постојећих функција. Посебан потенцијал представља уређење приобаља Нишаве и регулација Матејевачке реке, чиме би се створили услови за формирање квалитетних јавних површина и простора за рекреацију. Даљи развој насеља треба да буде усмерен ка контролисаној урбанизацији, очувању просторних ресурса и формирању препознатљивог идентитета, уз балансирање односа између становања, јавних функција и природног окружења.