Насеље Кнез Село налази се на североисточном рубу нишке котлине, на удаљености од око 10 km од централне зоне града Ниша. Просторно је позиционирано на падинским теренима са повољном јужном експозицијом и израженим визурама ка градском подручју. Oбухвата компактно сеоско језгро и зоне спорадичне изградње (викенд насеља), са правцима ширења дуж постојећих саобраћајница које га повезују са Горњим Матејевцем и градом. Оваква позиција омогућава релативно добру саобраћајну повезаност са Нишем, али истовремено задржава карактер периферног и делимично изолованог простора.
Просторна структура формирана је претежно спонтаним развојем, са неправилном парцелацијом и неуједначеном уличном мрежом. Насеље је задржало изражен приградско-рурални карактер, са доминацијом породичног становања. Поред стално насељених домаћинстава, присутне су и групације повремено коришћених објеката (викенд зоне), што усложњава функционалну структуру простора. Историјски развој условљен је пољопривредним активностима (ратарство, сточарство, воћарство и виноградарство), али је током друге половине 20. века дошло до постепене трансформације ка мешовитом моделу привређивања, са све већим учешћем непољопривредних делатности и дневним миграцијама ка Нишу. Јавни садржаји су ограничени, али од значаја за локалну заједницу: четвороразредна подручна школа са предшколским програмом и спортским тереном; посебан просторни и историјски значај има комплекс некадашњег санаторијума за лечење плућних болести, који се налази у зони са изузетно повољним природним условима, али данас није у функцији; културно- историјску вредност представља и црква Светог пророка Илије са пратећим садржајима у порти. Инфраструктурна опремљеност је неуједначена и недовољно развијена. Посебан проблем представља одсуство канализационог система, услед чега се отпадне воде решавају индивидуално, путем септичких јама.
Кључни изазови односе се на унапређење инфраструктурне опремљености, нарочито система за одвођење и пречишћавање отпадних вода, као и модернизацију саобраћајне мреже. Постоји потреба за јачањем јавних функција, пре свега у области образовања, здравствене заштите и локалних услуга, како би се смањила зависност становништва од градског центра. Посебан развојни потенцијал представљају неискоришћени објекти и простори, као што је комплекс бившег санаторијума, који може бити предмет ревитализације и увођења нових намена (стављање у функцију за неку од јавних служби- социјална или здравствена заштита). Такође, природне карактеристике простора, повољна експозиција и атрактивне визуре пружају основу за развој одрживих модела становања и рекреативних садржаја. Будући развој насеља треба усмерити ка контролисаној урбаној трансформацији, уз очување природних и амбијенталних вредности, унапређење квалитета живота становника и постепено формирање функционално уравнотежене приградске заједнице.